Uspostavljanje Društvene Jednakosti
POGLAVLJE VII
ZNAČAJ MAHAVIRE
Tirthankara Mahavira, nakon dosezanja sveznjanja u četrdeset i drugoj godini, neprekidno je trideset godina obilazio različite delove zemlje, sretavši ljude iz gradskih,seoskih i plemenskih sredina , propovedajući osnove i pravila ponašanja Đainizma.Ličnost i propovedanja Tirthankara Mahavire imala su snažan utisak na umove svih slojeva društva a naročito na njene niže slojeve. Ne samo što im je otkrio put Oslobođenja tj., put dostizanja večne sreće, što je i cilj svih ljudi,već im je pokazao sam način uz koji ljudi, bez obzira na klasu ili status,mogu da dosegnu taj cilj. Iskrenost njegovog povoda, način prilaska, metod objašnjavanja, božanski govor i filosofske i etičke doktrine budile su u ljudima takvo poverenje da su oni počeli da prihvataju Đainsku religiju bilo kao laički sledbenici ili kao isposnici.Broj sledbenika Đainske religije je naglo rastao.Na taj način je Tirthankara Mahavira objavio novu eru nade i težnji za običnog čoveka i upeo da umnogome promeni život, izgled I sistem vrednosti tih ljudi. Predstavio je mnoge nove koncepte i ideje koje su promenile čitav životni tok ljudi. Značaj Tirthankara Mahavire leži u uspešnom uticaju na društvene promene stvarajući institucionalne i druge aranžmane ze uspostavljanje njegovog novog društvenog poretka.U nameri da reši pritiskajuće probleme toga vremena, napravio je nekoliko važnih priloga, sa društvenog ugla gledanja ,koji su ovde ukratko predstavljeni.
(1) Uspostavljanje Društvene Jednakosti :
Najznačajniji doprinos Tirthankara Mahavire na društvenom polju je bilo upostavljanje društvene jednakosti među četiri Varne tj., klase,koje su preovladavale u društvu.Mahavira je takođe uspeo u organizovanju velikog broja svojih sledbenika u kompaktni društveni poredak potpuno različit od Brahmanističkog društvenog poretka Vedskog perioda.
Vedsko društvo je bilo sastavljeno od četiri klase,Brahmana, Kšatrija , Vaišja i Šudri.Za njih se govorilo da potiču iz usta, ruku,bedara i nogu Kreatora, Brahmana.Određeni udovi opisani kao početak tih klasa i poretka mogu biti shvaćena kao dovoljna naznaka o njihovom dugom prisustvu i veoma dobroj definisanosti.Ne samo da su četiri klase bile različite i odvojene,već su bile zahvaćene i međusobnim rivalskim duhom. Već u ranim Rig-vedskim vremenima Brahmanska profesija jeupostavila sopstvenu superiornost ili svetost a, prema onome što nalazimo, čak i posebna pravila za različite klase. Tako tekst po imenu ‘Šatapatha Brahmana’ opisuje različite osobine četiri klase, koje imaju različite stepene uljudnosti, kao ehi, agaććha, adrava i adhava. Tekst ‘Taittirija Brahmana’, preporučuje proleće za Brahminsko izvođenje žrtvovanja, leto za Kšatrije, a jesen za Vaišje. ‘Atharva Veda’ najoštrije osuđuje greh,opasnost i uništenje za onoga ko uvredi Brahmane ili mu opljačka imetak. Ovo neumereno proširivanje pretenzija i prerogative svešteničke klase je ,prirodno, stvorilo podele u društvu.Kšatrije su postavljene na položaj odmah do Brahmina a Vaišje i Šudre su bile u potpunosti zanemarene. Tako je vedsko društvo bilo u potpunosti podeljeno u smislu da je neobična važnost bila data Brahmanima na račun drugih klasa i da nikome nije bilo dozvoljeno da promeni svoju klasu koju je dobio samim rođenjem u njoj.
Tirthankara Mahavira je usmerio svoj napad na ovu nametnutu praksu baziranu na prihvatanju nejednakosti i širokom obimu društvene diskriminacije.Podelio je društvo na četiri klase zasnovane na prirodi aktivnosti koje su ljudi izvodili, a ne na osnovu njihovog rođenja.Svima je dao mogućnost, uključujući žene i Šudre, da praktikuju religijske aktivnosti predložene svima, prihvatavši ih u svoj religijski pokret.Na ovaj način, Tirthankara Mahavira je svima otvorio vrata Đainizma ,pruživši jednake mogućnosti svima bez obzira na njihovu klasu ili rođenje, da praktikuju religiju spram svojih sposobnosti.Oni koji su sledili tu religiju kao kućedomaćini, postali su poznati kao Šravake i Šravike a oni koji su u potpunosti poštovali religiju,napuštajući domove i postavši isposnici,nazvani su Sadhui i Sadhvi.
Nakon Mahavire, ni različiti Đaina Aćarje nisu pravile podelu među narodom vezano za praktikovanje religije po Vedskom modelu, odnosno podelu društva na četiri Varne ili klase,tj., na razlikama u profesiji.Po njihovom mišljenju, rođenje nema nikakvu ulogu pri određivanju Varne ili klase neke osobe.U vezi sa podelom društva na četiri Varne, Aćarja Đinasena kaže ( u Adi Purana Parvi 38,45,48) sledeće:
Čitav svet nastaje usled privlačenja Jati-nama-Karme ; a čovečanstvo je podeljeno na četiri kategorije Brahmana, Kšatrija, Vaišja i Šudra na osnovu razlika u poslovima koje su obavljali tokom života. Oni koji poštuju Vrate, tj.,religijska uputstva, u većem stepenu,poznati su kao Brahmani,oni koji nose oružje su Kšatrije, dok su oni koji prikupljaju bogatstvo Vaišje a oni koji obavljaju niže poslove su Šudre. Na isti način je Aćarja Ravišena potvrdio (u njegovoj Padma Purani, Parva XI, 200, 203 i 205) da nije rođenje već aktivnost to što određuje pripadnost nekoj klasi u društvu.
Brahmanizam najboljih isposnika kao i običnih ljudi se određuje na osnovu njihovih postupaka a ne na njihovom rođenju u Brahmanskoj klasi.Nijedna klasa se ne podcenjuje.Samo postupci vode napretku.Bogovi i Ćandalu, tj., nedodirljivog,smatraju za Brahmanu ako vodi religijski način života.Epiteti klasa i Ćandala, koji se primenjuju među ljudima su poznati u ovom svetu zbog razlika u načinu života.
Aćarya Amitagati takođe ne daje (u svojoj Dharma-Parikši, Pariććheda XVII, 24-25, 31-33) važnost rođenju i smatra nečiji način života za ono što određuje status u društvu.
Ideja različitosti klasa dolazi samo usled razlika u načinu života.Nijedna pojedinačno nije sama po sebi prava Brahmanska klasa. Zaista, postoji samo jedna klasa iz četiri dela, Brahmani, Kšatrije, Vaišje i Šudre , a to je klasa ljudskih bića.Oni su podeljeni prema načinu života.Ljudi ispravnog ponašanja mogu doseći raj čak i ako su rođeni u niskim porodicama i suprotno, ljudi lošeg ponašanja odlaze u pakao uprkos tome što su rođeni u uglednim porodicama.Klase se prave sleđenjem određenog načina života i napuštaju se kada se taj način života promeni te stoga mudri ljudi poštuju način života.Dobri ljudi nisu ponosni,bez obzira kojoj klasi pripadaju,jer znaju da to vodi degradaciji, već poštuju dobro ponašanje koje im može dati visok položaj.
Jasno je da je društvo ,kakvo je zamislio Mahavira i druge Đaina Aćarje,bilo društvo gde klase nisu nasledne i gde je potpuna sloboda,data ljudima da sami odaberu klasu, bila zagarantovana.Društvo nije bilo podeljeno na odvojene delove i nije pravljena razlika u statusu klasa.Svi su posmatrani kako različiti načini života i najviša vrednost se davala individualnom karakteru i obliku ponašanja. Nije bilo ostavljenog prostora da bi se neko osetio zanemarenim ili degradiranim jer je bio slobodan da sledi bilo koju profesiju koja mu se sviđa i mogao je da sledi sve religijske rituale zajedno sa drugima.
Tako je Mahavirin koncept sistema Varni proizveo društveni uticaj od velikog značaja.Princip društvene jednakosti među klasama je bio čvrsto utemeljen i društveni odnosi među klasama je vidljivo narasla dok je kriterijum rođenja kao člana neke klase bio ukinut.To je imalo značajan uticaj na uslove života Šudri koji su bili bedni u smislu da su Šudre bile lišene mogućnosti obrazovanja, bez ikakvih prava,predmet nehumanog odnošenja i postavljeni na najniže mesto u društvu. Ranije, Šudre su bile u potpunosti zanemareni u vezi religije a oštra ograničenja su bila postavljena za njihovo kretanje i način života. Tirthankara Mahavirina učenja su pružila veliko olakšanje Šudrama jer je praksa društvene diskriminacije prema njima bila potpuno odbačena.To je rezultiralo u rastu društvenog statusa obespravljenih ljudi.
Očigledno, postojala je izvesna promena u društvenom stavu prema ne-Arjanima i običnom puku.Polako,nastalo je jako protivljenje nastavku prakse robstva u bilo kom obliku.Osećanje prezira je počelo da nestaje kao i želja za ponovnim uspostavljanjem ranijeg stanja.Prirodno,narodne mase su ovim mnogo dobile jer je društvena diskriminacija potpuno isključena i svima je bila data mogućnost napretka.
U isto vreme, Mahavirina učenja su veoma uticala na privilegovanu poziciju uživanu od strane Brahmana koji su se bavili svešteničkim pozivom.Još od Vedskog perioda , Brahminski sveštenici su uživali visok društveni status, političke mogućnosti, ekonomske povlastice, obrzovnih mogućnosti, kulturne dominacije i religijskih privilegija na račun drugih klasa. U pogledu ovog monopolističkog položaja Brahmanskih sveštenika , koji su držali dominantan položaj u društvu i slobodno koristili taj položaj za iskorištavanje naroda na različitim poljima a naročito u religijskim temama koje su bile od najvišeg interesa za narod. Očigledno, Brahmanski sveštenici su bili krajnje protivni prekidu njihove dominacije na običan narod i pošto nisu birali način da narod zadrže u podređenom položaju i učine ih potpuno zavisnim o njihovoj volji.Prirodno,običan svet je imao nizak kvalitet života u atmosferi oštrog nezadovoljstva i frustracija. Tirthankara Mahavira je izvršio otvoren i snažan napad na Brahmansku svešteničku klasu i u isto vreme učinio svoju religiju lako dostupnom običnom svetu, pružajući jednake mogućnosti u praktikovanju religije svima bez obzira na njihovu klasu , dajući čvrsto obećanje svima o dostizanju Oslobođenja, najvišeg životnog cilja, poštovanjem pravila ponašanja koje je propisivala religija a ne uz pomoć različitih oblika žrtvovanja izvođenih od strane sveštenika. Ovaj praktični i etički prilaz religiji je ,vešto i efektno uveden od strane Tirthankara Mahavire, učinio ljude nezavisnim o svešteničkoj dominaciji, stvorivši osećaj samo-poverenja koji im je nedostajao .Tako se Tirthankara Mahavirina suprotstavio svešteničkoj klasi Brahmana i njihovoj taktici koju su ovi koristili za iskorištavanje ljudi držeći ih u bukvalnom neznanju i potpuno zavisnim o volji sveštenika.
Ovo snažno protivljenje je u značajnoj meri oslabilo uticaj i dominaciju svešteničke klase.Ali, očigledno je da je Tirthankara Mahavirino protivljenje bilo usmereno prema Brahmanskoj klasi a ne na Brahmana Varnu kao takvu.U stvari, Tirthankara Mahavira je cenio intelektualni kapacitet Brahmana, koji je poveo mnoge Brahmane ka Đaina religiji, primajući nekoliko učenjaka među Brahmana u svoj isposnićki red u čak imenovao Indrabhuti Gotamu, najučenijeg Brahmanskog učitelja, za svog prvog Ganadharu, tj., apostola ili Glavnog Učenika.Već je bilo pomenuto da je Tirthankara Mahavira izrekao svoj prvi Govor -66 dana nakon dostignuća Sveznanja, tek nakon što je sreo najtalentovanijeg Brahmansko učitelja, Indrabhuti Gotamu, zbog pravilne interpretacije Mahavirinog učenja narodu:Na taj način Tirthankara Mahavira je često pokazivao interesovanje za obučavanje i obrazovanje Brahmana ali je ipak držao čvrst i konzistentan napad na svešteničku klasu Brahmana.