Ulivanje Samopouzdanja

Ulivanje Samopouzdanja:

Tirthankara Mahavirin doprinos revolucionarne prirode je bio sačinjen u potpunoj promeni stava ljudi prema Bogu i usled toga ugrađivanju duha samopouzdanja u umove ljudi. Zajedničko vreovanje ljudi,usled Vedske ideologije, bilo je o tome da je svet stvoren od strane Boga te da su događaji u njemu takođe kontrolisani od strane Boga. Ovo popularno verovanje je proizvelo osećaj božanskog upravljanja u umovima ljudi jer se čvrsto verovalo da Bog može učiniti bilo šta u skladu sa njegovim željama.Prirodno, ovaj osećaj je stvorio potunu zavisnost o Bogu u svakodnevnom životu ljudi kao i obezbeđivanju sreće u ovom životu kao i na onom drugom svetu.Očigledno, ovaj osećaj zavisnosti o Bogu je nagonio ljude da nađu načine da umilostive Boga u svetovnim i duhovnim stvarima kao i da izbegnu da ga naljute, koji bi tada,smatralo se,mogao ne samo da im donese velike probleme u svakodnevnom životu već je mogao da ih odvede i u potpunu katastrofu. Kao rezultat ovog stava,ljudi su počeli da slepo polažu veru u svemoćneg Boga i nastojali su da obezbede njegovu naklonost praktikujući određena pravila i rituale koji su prepisani za te potrebe.Ovi rituali su bili toliko komplikovani da su zahtevali usluge sveštenika za koje se pretpostavljalo da imaju posebno znanje o njima a koji su bili posebno ovlašteni da izvode te rituale na pravilan način.Na taj način čitav kod ponašanja ljudi je bio određen praktikovanjem raznih rituala tokom čitavog života te je pomoć sveštenika bila smatrana suštinskom jer su oni bili posrednici između ljudi i Boga radi obezbeđenja željene usluge od Boga.

Tirthankara Mahavira je usmerio intenzivan napad na ovakav stav kompletne potčinjenosti Bogu radi dostizanja njihovog krajnjeg cilja u životu,odnosno oslobođenja.U tom smislu je Tirthankara Mahavira snažno tvrdio da je ovaj svet večan I da nije stvoren nekom snagom poput Božije te da događaji u ovom svetu nisu kontrolisani od strane Boga. Jasno je govorio da ništa ne zavisi od Božije milosti već da sve zavisi od čovekovih postupaka.Uveravao je da sve osobe,bez obzira na klasu, porodicu ili položaj,ima pravo na oslobođenje, krajnji cilj života,pazeći na sebe i kroz poštovanje etičkog koda ponašanja a ne na puko izvođenje nekih rituala uz tuđu pomoć.Radi toga je ukazao put oslobođenja koji je sačinjen od Ispravne Vere, Ispravnog Znanja i Ispravnog Ponašanja,pozivajući ljude da slede taj put svojim individualnim naporima i inicijativom a ne na pomoć bilo kakvog posrednika.Dalje,predstavio je ljudima Teoriju Karme koja se zasnivala na principu samo-uverenja.Ova doktrina objašnjava razloge koji leže iza odnosno uzroke koji donose određene posledice.Ona govori da svaki događaj u svetu jeste rezultat neke prethodne akcije.

Pošto je individualna duša delatnik akcija, ona mora i nositi posledice tih akcija pre ili kasnije.Nema načina izlaska iz tog kruga.Odgovornost za posledice se nemogu prebaciti na drugoga niti bilo ko može podariti oslobođenje od tih posledica. Duša mora iskusiti plodove Karmi u ovom ili narednim životima.Nema oslobođenja sve dok duša ne zaustavi upliv Karmi i oslobodi se već postojeće,što se može učiniti sopstvenim naporom bez očekivanja pomoći nekog spoljnog agensa poput Boga. Nema koristi od traženja pomoći od Boga ili njegovog predstavnika jer Bog nema moć da određuje posledice Karmi i nema ovlaćšenja da oprašta ljudima posledice njihovih prošlih delatnosti.

Teorija Karme je izvorni i sastavni deo Đaina ideologije a Tirthankara Mahavira je ubeđivao ljude o neophodnosti prihvatanja ove doktrine i oblikovanju nečijeg života na osnovu ove teorije.Naravno, Tirthankara Mahavira je u potpunosti naglašavao individualnu akciju i u potpunoti negirao postojanje Božanske intervencije.Naglašavao je to da je čovek kovač svoje sudbine i da nema spoljašnje moći koja dodeljuje plodove nečijih akcija, dobre ili loše.Uveravao je ljude da je dostizanje oslobođenja krajnjeg životnog cilja,u njihovm dosegu i da u potpunosti zavisi od nečijih napora na putu oslobođenja.Na taj način, Tirthankara Mahavira je želeo da svaki pojedinac postane istinski heroj na polju samo-pobeđivanja.Tako je Tirthan­kara Mahavira udahnuo duh samouverenja  među ljude umesto zavisnosti o Bogu.Ova osnovna promena u stavu je donela sveopštu promenu na životni tok ljudi koji su počeli više da stavljaju naglasak na etičke aspekte nego na ritualne aspekte u njihovom ponašanju.