Praksa Trpljenja
ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE
POGLAVLJE III
NIRGRANTHA MAHAVIRA
Praksa Trpljenja :
Velika Odvojenost Mahavire je počela u njegovoj 30.godini i od tada se Mahavira kretao kao Nirgrantha Muni tj.goli isposnik.Pošto je Mahavira dobrovoljno i lako prihvatio isposnički život kao deo njegovog bivstvovanja , on je doneo Abhigrahu, tj. čvrstu odluku ,da što god može bolje traga za samospoznajom i nalaženju načina za dostizanje večne sreće. Kroz čitav život , Mahavira nije skretao sa tog zacrtanog puta.
Odmah nakon njegove Dikša-vidhi, tj.ceremonije inicijacije , Mahavira je započeo praksu zvanu Tapas, tj. trpljenja religijskih strogosti. Dikša-vidhi je bila uveče na deseti dan tamne polovine meseca Margaširša. Sledećeg jutra ,tj. na jedanaesti dan tamne polovine meseca Margaširša , Nirgrantha Mahavira napušta Gjatrkhanda gaj, mesto njegove inicijacije, i poštuje post tog dana. Sledećeg dana, tj. na dvanaesti dan tamne polovine meseca Margaširša, Mahavira dolazi do naselja Kula i tamo ujutro uzima svoju prvu Aharu tj., obrok kao Nirgrantha Muni,I to iz ruku kralja Kule .Ubrzo napušta Kulu i odlazi na drugo mesto.Tako je lutao od mesta do mesta čitavih 12 godina i tokom tog perioda Mahavira je praktikovao stroga trpljenja .
Najdominantnija karakteristika njegovih strogosti je bila ta da je on stalno praktikovao Satvika-tapasju, belu ili istinsku strogost,a nikada nije ni pomislio na praktikovanju Tamasa-tapasje, tj. crne strogosti. Crna strogost podrazumeva demonske i strašne strogosti poput spavanja na ekserima , hodanje po vatri , višenje obešen na drvetu,ukopavanja u zemlju itd.Sa druge strane,Satvika-tapasya podrazumeva istinske ili prirodne načine praktikovanja strogosti . To znači praktikovanje Dhjane, tj. meditacije i Upavase, tj.posta.
Nirgrantha Mahavira je veoma mnogo važnosti pridavao praksi `Dhjane’ jer je uključivala potpunu koncentarciju uma na Atman, tj. sopstvo i potpuno odsustvo pokreta tela.Dhjanu je praktikovao ili u Padmasana položaju , tj. u sedećem položaju ili u Kajotsargi tj., u stojećem položaju.Praktikovanje Dhjane je vrlo teška praksa jer traje satima a nekada i danima i tokom njenog praktikovanja je strogo zabranjeno uzimanje hrane ili vode. Uprkos ovako teškoj prirodi Dhjane, Mahavira je razvio unutrašnju snagu za njeno praktikovanje u dugom vremens kom periodu i to je činio tokom svih godišnjih doba. Za Mahaviru je bila uobičajeno da praktikuje Dhjanu bez prekida tokom više dana a ponekad i čitav mesec. Njeno praktikovanje nije bilo prekidano ni usled različitih uslova godišnjih doba tokom godine. U hladnim delovima godine , imao je običaj da sedi na vrhu planine ili obale reke ili na otvorenom prostoru .Slično tome,tokom vrelih ili kišnih dana , za Mahaviru je bilo potpuno normalno da praktikuje Dhjanus edeći na kamenu , potpuno nesvestan efekata vrelog vetra ili ledeno hladne kiše na njegovo telo.Generalno, Mahavira je voleo izolovana i usamljena mesta za svoju meditaciju jer su olakšavala narastanje koncentracije uma.Zato je uvek , za svoju Dhjanu , birao mesta poput šume,mesta za kremacije , pećine, vrhove planina itd.Dalje,dok bi meditirao, prolazio je kroz različite Parišahe , tj. nevolje ili patnje poput gladi, žeđi, vrućine, hladnoće , ujeda insekata , maltretiranja od strane ljudi ali je u tim nevoljama Mahavira postizao Parišaha-đaja tj. pobedu nad patnjom.Šta više , tokom perioda meditacije ili lutajući od mesta do mesta , Mahavira se susretao sa napadima divljih životinja, lopova, pljačkaša itd. Međutim, Mahavira ne bi ni pomislio da uzvrati na te napade .Uvek ih je smireno trpeo.
Uz Dhjanu, Mahavira je pridavao jednaku pažnju i tapasji, tj, fizičkom trpljenju .Mahavira bi uvek ostajao svestan i pažljiv tokom meditacije koja bi trajala satima ili danima.Kada bi osetio potrebu da uzme nešto radi prostog održavanja normalnih telesnih aktivnosti , posetio bi najbliže selo ili grad i odmah nakon uzimanja hrane , vratio bi se na usamljeno mesto u šumi ili planini radi meditacije . Takođe, kada bi uzeo obrok,to bi činio samo jednom dnevno i to pod različitim ograničenjima.Za razliku od svetih ljudi iz drugih religija,nije nosio posudu za prošenje sa sobom već je kao Nirgrantha Muni jeo ono što bi mu stalo u šake.Uzimao bi Rukšu tj, suvu i ustajalu hranu a čak ni to u dovoljnim količinama. Idući zbog hrane ka selu ili gradu , sledio je pravilo Vrata-Parisamkhjana, tj., zavet o prihvatanju hrane iz tog mesta samo pod određenim uslovima poput slučajno ponuđene hrane od strane neke osobe. On je verno poštovao`Rasa-Paritjagu’, tj. odbijanje ukusne hrane poput mleka , pročišćenog putera, kajmaka, šećera, soli i ulja. Stoga je Mahavira prihvatao samo minimalan kvalitet i količinu koja bi mu pomogla u sleđenju strogosti. Ali , same prilike kada bi i uzimao hranu su bile veoma retke jer je Mahavira voleo da poštuje Uparasu, tj. Post. Tokom posta nebi uzimao ni kap vode.Često i dugo je postio.Za 12 godina strogosti, Mahavira je uzeo hranu samo 350 puta .Tako je Mahavira naglasio Upavasu, jer je bio ubeđen da je`Upavasa’ od pomoći u dosezanju koncentracije uma neophodne za meditaciju.
Nadalje, tokom perioda trpljenja , Mahavira je veoma malo spavao.Kada bi se osetio iscrpljenim , odspavao bi malo tokom noći i to na goloj zemlji bez okretanja u snu sa jedne na drugu stranu.
Šta više, dok je Mahavira lutao od mesta do mesta, tokom perioda trpljenja , desio se jedan događaj visokog društvenog značaja- ukidanje ropskog odnosa . To je inače bilo moderno u gradu Kaušambi , velikom trgovačkom centru kraljevstva Vatsa .Kada je Mahavira ušao u grad Kaušambi radi Ahare, tj. prošenja hrane , prolazio je glavnom ulicom pored kuće Seth Rišabhadatte, trgovačkog magnata Kaušambija. Robinja iz Seth Rišabhadattine kuće ,po menu Ćandana ,ponudila je Mahaviri hranu koja je bila napravljena od lošeg pirinča . Stanovnici Kaušambija su bili veoma iznenađeni ovim događajem , jer je usled velike Ćandanine želje da lično ponudi hranu Mahaviri, okovi kojima je Ćandana bila vezana su automatski spali i ona je izašla iz zatvorske ćelije do glavnih vrata Seth Rišabhadattine kuće kako bi ponudila hranu Mahaviri. Na veliko iznenanđenje Seth Rišabhadatte i drugih uglednih ljudi grada Kaušambija , Mahavira nije obraćao pažnju na hranu ponuđenu od strane bogatih trgovaca i visokih zvaničnika već je prihvatio samo hranu od običnog pirinča ponuđene od strane Ćandane. Seth Rišabhadatta, koji je bio veoma dirnut ovim događajem , oslobodio je Ćandanu ropstva i ovim primerom,oslobađanja robova je postalo kao neko takmičenje u istom među robovlasnicima Kaušumbija.Nakon oslobađanja Ćandane , saznalo se da je ona najmlađa kćerka kralja Ćetake iz Vasalija i Mahavirina tetka , te da je zbog čudnog ponašanja, bila osuđena na ropski život u Seth Rišabhadattinoj kući u Kaušambiju.Tokom vremena, Ćandana je prohvatila isposnički život i čak je postala starešina isposnicama u Sanghi, tj. društvu isposnika osnovanog od strane Mahavire .
Mahavira je prolazio kroz različite testove koje su mu drugi postavljali sa namerom da mu poremete meditaciju tokom perioda trpljenja. Mahavira je mirno podnosio velike tegobe i nepravde od stane drugih.Toga je bilo veoma mnogo i često tokom vremena trpljenja strogosti .Kao primer ,mogli bismo navesti Uđđajini-događaj.Jednom je Mahavira došao u grad Uđđajini, započeo je Dhjanu, ili meditaciju, na području krematorijuma Atimuktaka ,koje je bilo veoma dobro mesto za meditaciju zbog svog izolovanog položaja. Te noći je Rudra , strašni Bog, poznat i kao Sthanu, došao tamo i počeo na mnoge načine da uznemirava Mahaviru. Rudra je poprimao različite užasne oblike, igrao je poput Sablasti i pravio užasne zvuke nalik lavovskoj ili slonovskoj rici. Međutim, ti užasni pokušaji nisu proizveli nikakav efekat na Mahaviru i ni za dlaku ga nisu omeli u meditaciji .Na kraju je Sthanu odustao od pokušaja stvaranja straha u Mahavirinom umu te napusti Atimuktaka krematorijum.
Tokom svog dugog perioda trpljenja, Mahavira je strogo poštovao Maunu, tj., potpunu tišinu ( nije govorio-op.pr.) . Pošto je Mahavira uspešno sledio tešku Mauna-Vratu, tj. zavet ćutanja, i to pozamašan vremenski period,prozvan je `Mahamauni’, odnosno veliki poštovalac tišine.