Istorijat Đaina Tradicije
ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE
POGLAVLJE I
ĐAINA TRADICIJA DO MAHAVIRE
Istorijat Đaina Tradicije:
Istorijat Đaina tradicije je obimno dokumentovana pisanim i arheološkim nalazima . Početkom 20. veka mnogi učenjaci su bili pod utiskom da je Mahavira izmišljena ili legendarna ličnost. Međutim , ubrzo su zaključili da je Mahavira istorijska ličnost ali uz uverenje da je to samo drugo ime za Gautama Buddhu. Rani istraživači 20. veka su otklonili ovu zabunu oko Mahavire i Gautama Buddhe te uspostavili odvojeni i drugačiji identitet Mahavire . Na taj način je Mahavirino stvarno i nezavisno postojanje prihvaćeno ali je i dalje pogrešno smatran za osnivača Đaina religije kao i za prvaka nenasilja koji se protivio nasilnim običajima Brahmanizma . Nedavna istraživanja na polju istorijskih i indoloških studija od strane zapadnjačkih učenjaka i orijentalista su , bez sumnje, otklonila greske prethodnih istraživača vezane za ulogu Mahavire i uverljivo potvrdili činjenicu da Mahavira nije osnivač Đaina religije koja je bila dominantna u Indiji u to vreme , naročito u Istočnoj Indiji , već njen nosilac. To viđenje je jasno izraženo od strane P. C. Roj Ćaudhurija u njegovoj knjizi ‘Đainizam u Biharu’, sledećim rečima:
’’ Opšta greška koja se javljala kod nekih od savremenih učenjaka jeste ta da je Đainizam nastao kao suprotnost Brahmanizmu . Ova pogrešna teorija je nastala stoga što su ti učenjaci gledali na Vardhamana Mahaviru kao osnivača Đainizma . Ali , to nije tačno………….. Vera je već postojala i bila je rasprostranjena , a Mahavira ju je propovedao unutar okvira onoga što danas nazivamo istorijskim vremenom.’’
Tako je danas prihvaćena činjenica da je Mahavira Tirthankara ili propovednik Đaina religije te da je propovedao religiju koja je bila propovedanaa još u 8. veku p.n.e. od strane njegovog prethodnika Paršvanatha , 23. Tirthankara . Istorijsko postojanje Paršvanatha (877-777p.n.e.) je već bilo dokazano. Paršvanatha , sin kralja Višvasene i kraljice Vamadevi u kraljevstvu Kaši , je vodio asketski život , praktikovao oštre strogosti , dosegao sveznanje , postao Tirthankara, propagirao Đaina religiju i dostigao Nirvanu ili spasenje u 100-oj godini kod Samet Šikhare , tj. brda Parasnatha u Hazaribag regionu u državi Bihar . Paršavanathu je često divan epitet ‘voljene i genijalne ličnosti’ . Njegovi učenici poput Kešikumara su živeli u vreme Mahavire i imali su male razlike u dogmatskim detaljima u odnosu na Mahaviru , mada je osnovna religijska ideologija bila temeljno ista kao ona kod Mahavire . Čuveni istoričari poput Vincent Smitha, R.C. Mađumdara, and R.K. Mukherđija su smatrali Paršvanatha za istorijsku ličnost i velikog propovednika Đaina religije .
Paršvanathov prethodnik je bio Nemi-natha ili Arištanemi, 22. Tirthankara a istorijsko postojanje Nemi-natha , baš kao i Paršvanatha , je bilo lako dokazivo . Nemi-natha je bio rođak čuvenog Krišne iz Mahabharate baš kao što su to bili Samudraviđaja , Nemi-nathov otac i Vasudeva ,Krišnin otac, koji su bili braća. Nemi-natha je bio jedinstvena ličnost zbog svog ogromnog sažaljenja prema životinjama .To se jasno vidi iz jednog bitnog događaja iz njegovog života. Naime , dok je Nemi-natha predvodio svoju svadbenu povorku ka nevestinoj kući , princeze Rađulakumari , kći kralja Ugrasena , začuo je jauke i riku životinja planiranih za mesni obed svatova , te je istog trenutka odlučio da se ne oženi ukoliko će njegovo venčanje uzrokovati pokolj toliko nedužnih životinja . Nemi-natha je momentalno odbacio kraljevsku titulu i postao asketa . Sledeći odvojenost Nemi-natha , verenica , princeza Rađulakumari ili Rađamati, je takođe postala monahinja prihvativši asketski red . Nemi-natha je propovedao nekoliko godina i na kraju dosegao Nirvanu kod planine Girnar u Đunagadha regionu države Guđarat . Pošto je Nemi-natha napustio svetovni život , nije uzeo učešća u bratoubilačkom ratu Mahabharate poput njegovog rođaka Krišne. Pošto se Veliki Rat Mahabharate smatra istorijskim događajem a Krišna istorijskom ličnošću , onda i njegov rođak Nemi-natha mora imati svoje mesto u ovoj istorijskoj slici . Postoji takođe i zapisi koji dokazuju istorijsko postojanje Nemi-natha. Dr. Pran Nath je u “Times of India” (od 19. marta 1935.) objavio tekst sa bakarnog tanjira koji je bio poklon vavilonskog kralja Nebućadnazzara I (1140 p.n.e.) , nađenog kod Prabhaspattana u državi Guđarat, koji se ,po Dr.Pran Nathu , odnosi na dolazak vavilonskog kralja na planinu Revet radi odavanja poštovanja Nemi-nathu…Dr. Fuherer takođe izjavljuje na onovu pronađenih Đaina iskopina u Mathuri da je Nemi-natha istorijska ličnost (vidi Epigraphia Indica, I,i II, 208-210). Dalje, nalazimo Nemi-nathove skulpture iz Indo-Scythianskog perioda koji nose natpise sa njegovim imenom.Ovi i mnogi drugi zapisi potvrđuju istorijsko postojanje 22. Tirthankare Nemi-natha.
Za preostalih 21 Tirthankara Đaina tradicije , nalazimo nekoliko referenci iz različitih izvora sve do prvog Tirthankare Rišabha-natha ili Adinatha.Tako je tradicija dvadeset i četiri Tirthankara čvrsto uspostavljena među Đainama i ono što je veoma značajno a vezano za nju je i njena potvrda iz ne-đainskih izvora , naročito Buddhističih i Hindu izvora.