Doktrina Karme

ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE

POGLAVLJE V

DOKTRINE MAHAVIRE

Doktrina Karme :

Osnovni principi Đaina filosofije nameću doktrinu Karme.Ovi principi potvrđuju da svetovne duše postoje od pamtiveka i da su u dodiru sa materijom.Naravno, karakter ovog kontakta ili vezanosti duše materijom je opcionalno i konstantno se menja; ali činjenica je da su uslovi vezanosti duše materijom opstale kroz sve te promene.Ovaj kontakt dalje vodi do sledećeg, te se tako kruženje odvija sve dok se kontakt ne prekine na takav način koji bi izbegao neki novi .

Taj kontakt duše sa materijom se dešava na sledeći način.Duša je okružena ogromnom količinom fine i suptilne materije zvane Karma.Kada duša pokuša da bilo šta učini , obližnji delići materije prijanjaju uz nju kao što se zrnca prašine lepe na masnu kožu.Kao voda u mleku ovi delići materije bivaju kompletno asimilovani od duše i ostaju u tom stanju čitav život a takođe se i prenose iz života u život.Veza duša i materije jeste stvarna; inače , u čistom stanju bi duša odletela do najviše tačke u univerzumu jer je duša najlakša od svih supstanci. Pošto se veza ili vezanost dešava delatnošću duše , suptilna materija koja se meša da dušom se naziva karma ( ili-‘’delatnost’’, op.prev.) .

Tako je karma nešto materijalno i ono u duši stvara određene uslove , kao što pilula kada se proguta, proizvodi određene efekte.Karmička materija ostaje sa dušom i vezuje se za nju tokom ciklusa rađanja bilo kao božanstvo,čovek , stanovnik pakla ili podljudsko biće. Pošto je prisustvo karmičke materije u duši uzrok rađanja i umiranja kao i svih uslova življenja , duša se mora osloboditi karmičke materije.Tako se upliv karmičke materije mora zaustaviti razvojem čistih misli i dela; a količina već postojeće karme mora biti potrošena praktikovanjem religijskih strogosti. Na ovaj način, kada se karma potpuno uništi duša biva slobodna sa svim svojim potencijalom i kvalitetom potpuno razvijenim.Stoga bi trebalo da cilj svakog pojedinca  da postigne ovo savršeno i prirodno stanje duše sopstvenim naporom.U tom smislu, Đaina filosofija jasno kaže da je dosezanje slobode duše od karmičke materije potpuno zavisna od nečijih dela ili aktivnosti a ne uticajem nekog božanskog bića. Kako međuakcija večnih supstanci (Dravya) postu­lisane u Đainizmu ne priznaje Kreatora , tako nezaobilazni zakon karmi čini čoveka gospodarem svoje sudbine i odbacuje omiljene teističke ideje da neko božanstvo daruje čoveka .