DUŠA I TELO

Lekcije za Starije – Index
Samo-obrazovne Lekcije za Starije (1)

TELO I DUŠA

Svi možemo verovati u dušu,ali mnogi se pitaju jesu li telo i duša isto.Đaini veruju da se
duša razlikuje od tela.Sve dok se duša ne oslobodi od karmi, ona prebiva u različitim telesnim
oblicima zavisno od njene sudbine u vreme smrti iz prethodnog života.
U đainskoj književnosti, telo i duša kao različiti entiteti su diskutovani između Munija
Kešikumara i Kralja Paradešija.Muni Kešikumar je pripadao asketskoj liniji Gospoda
Paršvanatha (23-i Tirthankara). Bio je disciplinovan,praktikovao strogosti višeg nivoa i
posedovao je Avadhi i Manaha Parjava znanja.Kralj Paradeši nije verovao niti u dušu niti u
religiju.

Sve je počelo jednog lepog jutra, kada je Ćitra,kočijaš,doveo Kralja Paradešija do mesta gde
je monah Kešikumar držao govor.

Videvši monaha, Kralj Paradeši upita,”Ko je taj prosti monah?Od čega živi?
Šta pije? Kako to da je tako krupan i fizički zgodan ? I šta to propoveda ljudima
kada ih je ovoliko mnogo prisutno?”

Ćitra reče, “Vaše Visočanstvo!To je monah Kešikumar iz Paršvanatovog reda.On je plemenitog
porekla i poseduje četvorostruko znanje.

Kada su Kralj i Ćitra prišli Kešikumaru, Aćarja Kešikumar reče Kralju,
“Pitao si se,čemu ovo propovedanje narodu,tako glasno zapomaganje,ne davajući
nikome mira ni odmora?”

Kralj je bio zapanjen,te reče, “Tačno je.Ali kako si to znao?

Aćarja je odgovorio, “Oh Kralju,naši spisi, preneti od strane nesputanih Đina,kažu da postoji
pet vrsta znanja.Mati, Šruta, Avadhi, Manahparjava
i Kevala. Od tih pet,ja sam stekao prva četiri i tako mogu da ti čitam misli.”

Kralj sede i upita Aćarju, “Oh Gospodine,Đainski monasi uče da su telo i duša različiti.
Da li je to tačno?”

Kešikumar odgovori, “Da,mi verujemo da je tako.”

Kralj reče, “Telo i duša nisu različiti već su isti.Slušaj kako sam to zaključio.
Moj deda je bio Kralj ovog istog grada.Brinuo se za telesna zadovoljstva i smatrao je da se tako
brine i za dušu.Zanemarivao je građane i vršio neispravna dela.Prema đainskoj religiji,mora da se
rodio u nekoj vrsti pakla.Ja sam njegov voljeni unuk i vodim sličan način života.
Stoga iz ljubavi prema meni on bi sigurno došao i upozorio me, ‘Drago moje
unuče,ne čini grehe jer su telo i duša različite stvari.Ja patim u paklu jer su telo
i duša različiti.U paklu sam jer sam napravio grešku.’ Ali, on nikad nije došao.
Zato ja verujem da su telo i duša isti.”

Aćarja upita, “Šta bi uradio ako bi se neki zgodni mladić upustio u telesna
zadovoljstva sa tvojom prelepom Kraljicom?”

Kralj reče, “Oh Gospodine,polomio bih mu i ruke i noge i obesio bih ga.”

Aćarja upita, “Oh Kralju,da li bi dopustio tom čoveku da ode i sačekao ga par sati,dok on ode
do svoje rodbine i prijatelja da ih upozori da se uzdrže od takvih postupaka?

Kralj reče, “Oh Gospodine,to se nebi desilo.Taj čovek bi odmah bio obešen”

Aćarja reče, “Oh Kralju,tvoj deda je takođe kažnjen zbog svojih dela.Kao što ti nebi dozvolio
njemu da upozori svoje,strašni čuvari pakla ne dozvoljavaju tvom dedi da te upozori čak kad bi
on to i hteo.Stoga,netreba da misliš kako su telo i duša isti.”

Kralj reče, “Počuj još jednu priču koja podržava moje ubeđenje da nepostoji nezavisni entitet
poput duše.Moja baka,koja je bila veoma religiozna,bila je veoma odana đainskim monasima.
Poznavala je osnove religije poput Jiva (duša) and Ajiva (materija). Vodila je pobožan život i
izvodila mnoge strogosti.Baka mi je umrla i po mišljenju Đaina,mora da je otišla u raj.Ja sam
njen unuk.Ona se veoma brinula o meni.Sigurno bi došla iz raja i upozorila me , “Oh moje unuče,
sledi religiju i uradi nešto za svoju dušu a ne za telo.”Ipak, do dan danas,ona nije došla.
Dakle,nisam sklon verovanju da su telo i duša različiti.

Aćarja reče, “Pretpostavimo da se okupaš i obučeš belu odeću kako bi otišao u hram.
Na putu te pozove neko iz nužnika (otvoreni nužnici su bili uobičajena stvar u stara vremena)
da popričate malo.Oh Kralju,da li bi ti to učinio?” Kralj reče, “Oh Gospode,ja ne bih otišao na
takvo prljavo mesto.”

Aćarja reče, “Oh kralju,na isti način tvoja baka neće doći da razgovara s tobom
oko sreće koju je zadobila čineći stvari dobre za njenu dušu iz sledeća
četiri razloga:

Zemaljski život ne miriše baš lepo.Nebeski anđeli se groze takvog mirisa i nevole da dolaze
na ovaj svet.

Nebeski anđeli su zaneti nebeskom srećom i nenapuštaju to mesto ni za minut.

Nebeski anđeli su zaneti novim ljubavnim odnosom sa bogovima i boginjama i neuživaju baš mnogo
u odnosima s ljudima.

Čak i ako bi nebeski anđeli,zanešeni u nebesku sreću poželeli da dođu u svet ljudi
na samo kratko vreme za njih ,to vreme se računa hiljadama zemaljskih godina.
Tako bi kratkoživući ljudski rođaci već umrli i stoga niko i ne dolazi.

Iz ovoga treba da shvatiš da samo zbog toga što tvoja baka nije došla da te upozori to neznači
da su telo i duša isti.”

Kralj reče, “Saslušaj još jedan komadić dokaza u vezi s tim.Jednom sam sedeo na tronu kada
policajac dovede lopova pred mene da ga kaznim.Ja naredih da zatvore lopova u čelični sanduk
tako da nije bilo ni najmanje rupe.Nakon par dana su otvorili sanduk i čovek je bio mrtav unutra.
Ako su telo i duša različiti,kako je duša mogla da izađe iz takvog sanduka?Zato smatram da su
telo i duša isti i kada prestanu telesne aktivnosti,duša takođe prestaje sa svim svojim aktivnostima.”

Aćarja odgovori, “Oh Kralju,pretpostavimo da je čovek sa zvonom i maljem zatvoren u kružnoj
prostoriji,sa vratima čvrsto zatvorenim tako da niko nemože da uđe unutra.
Sad,ako čovek unutra udarimaljem u zvono, hoćeš li čuti zvuk napolju?”

Kralj odgovori, “Da Gospodine ,čuću zvuk.”

Aćarja upita, “Ali nema rupe u sobi?”

Kralj reče, “Da Gospodine ,čak i ako nema rupe, čuću zvuk.”

Aćarja reče, “Oh Kralju,kao što zvuk ima mogućnost da izađe iz sobe iako nema rupe, duša takođe
može da izađe iz sanduka bez rupe.Duša ima moć da prođe kroz metal,kamen,
zid ili planinu i pobegne.”

Kralj reče, “Vaša Visosti, jednom sam izmerio živog lopova a onda sam ga ubio
i ponovo ga izmerio.Našao sam da nema razlike u težini.Ako su telo i duša različiti
,trebalo bi postojati barem neka razlika u težini,ali je nije bilo te su stoga telo i duša isti.”

Aćarja upita, “Oh kralju,da li si nekada napunio kožnu mešinu vazduhom? Ima li razlike u težini
prazne mešine i naduvane mešine?

Kralj reče, “Ne Vaša Visosti, nema razlike.”

Aćarja upita, “Oh kralju, znači nema razlike u težini između prazne i naduvane mešine.Da li to
onda znači da mešina ne sadrži vazduh?

Oh kralju, težina ili gravitacija je osobina beživotne materije  a dodir je neophodan za njenu percepciju.
Materija nemože biti izmerena dok je ne dodirnemo.Kako onda duša koja je potpuno suprotna
od tela i nemože biti dodirnuta može biti izmerena?”

Kralj reče, “Oh Gopodine,jednom sam lopova osuđenog na smrt isečkao na komadiće
u potrazi za dušom.Ali nisam mogao da je nađem u tim komadićima i zato su telo i duša
isti entitet.”

Aćarja reče, “Oh kralju, u svetu je dobro poznato da vatra boravi u
Arni-štapićima (vrsta drveta koji varniče kada se taru).Može li vatra biti nađena
ako bismo štapiće iseckali na komadiće?Stoga je budalasto verovati da duša ne postoji jer je nismo našsli
ni u jednom deliću tela.”

Kralj reče , “Oh Gospodine,verovanje da su telo i duša isti , gajili su
moj deda i moj otac i to je preneto na mene.To je moje nasledno verovanje,pa kako da ga
odbacim?”

Aćarja reče, “Oh kralju, ako ne odbaciš to ubeđenje,kajaćeš se kao jedan
tvrdoglavi deran koji nije odbacio tovar gvozdenih poluga”

Kralj, “Ko je taj tvrdoglavi deran i zašto se kajao?”

Aćarja reče, “Oh kralju,neki ljudi u želji za bogatstvom su jednom krenuli u šumu.Tamo nađoše
rudnik sa obiljem gvožđa.Međusobno su porazgovarali o korisnosti gvožđa i potom odlučiše da
ponesu poluge.kako su napredovali dublje kroz šumu,naiđoše na rudnik olova.Pošto je ono korisnije
od gvožđa oni odbaciše gvožđe i ponesoše šipke olova-svi osim jednog koji nije želeo da odbaci
gvožđe.Kompnjoni su pokušali da ga ubede ali on odgovori, “Vukao sam ovaj tovar sve dovde.Dobro
je privezano te neželim da ga sad odbacim i ponesem olovo.” Putnici tako nastaviše dalje do
rudnika srebra,zlata,dragulja i dijamanata,sve jedan za drugim.Odbacivali bi manje vredan tovar
i poneli bi drugi koji je vredniji osim onog jednog koji je i dalje nosio gvožđe jer nije želeo
promenu.Kasnije, stigoše u grad gde su prodali dragocene dijamante.To ih učini veoma bogatim i
oni postadoše sretni.Onaj deran prodade gvozdene poluge i zaradi nešto novca.Bilo mu je veoma
krivo i poče da misli, “I ja sam mogao da zgrnem silno bogatstvo da sam bacio gvožđe i poneo
dijamante. ”

Tako, Oh kralju,ako ne odbaciš tvrdoglavost i ti ćeš se kajati kao taj deran koji je nosio gvozdene
poluge.”

Ova objašnjenja monaha Kešikumara ubediše Kralja da se duša razlikuje od tela.