Duhovni Učitelji

Lekcije za Nivo-1 Indeks

Nivo -2 Lekcija -7 

Duhovni učitelji

(Đainski Sadhui i Sadhvi – Monasi i Monahinje)

One koji nas podučavaju zovemo učiteljima. One koji nas podučavaju religiji zovemo duhovnim učiteljima .Kod Đaina, one se nazivaju Sadhui (monasi) ili Sadhvi (monahinje).

Biti Đain Sadhu ili Sadhvi, zahteva prolazak kroz obuku. Tokom obuke oni uče Đainsku filosofiju, Đainske spise, i posebna pravila ponašanja za monahe i monahinje. Uče se odvojenosti od svih svetovnih veza. Uče se odlasku iz porodice, napustanju posla i drustvenih odnosa. Takođe,moraju naučiti da žive potpuno bez novca.

Kada se jednom naviknu na ovakav život odvojenosti, oni se odlučuju da postanu Sadhui ili Sadhvi. Oni ne bi trebalo I nisu pod pritiskom da donesu takvu odluku . Trebaju da slušaju samo sebe. Ta odluka im daju unutrešnju snagu koja im treba kako bi postali inicirani kao istinski Sadhui ili Sadhvi.

Jednom , kada neki Aćarja odluči da ih prihvati kao Sadhue ili Sadhvi ceremonijalna inicijacija (Dikša) nastupa. To je vreme kada se oni odriču svetovnog života i napuštaju njihove društvene i ekonomske veze zauvek .. Oni dobrovoljno prihvataju pet velikih zaveta:

  1. Neću počiniti nikakvo nasilje. (Ahimsa)
  2. Neću lagati. (Satja)
  3. Neću krstai. (Asteja)
  4. Neću se se uključiti u bilo kakvu seksualnu aktivnost. (Brahmaćarja)
  5. Neću posedovati bilo kakav imetak. (Aparigraha)

Oni poštuju te zavete na devet načina. To su:

  1. Fizički
  2. Verbalni
  3. Mentalni.

Svaki od ova tri se dalje deli na još tri:

  1. Ne ići dalje od ovih pet
  2. Ne tražiti od drugih da idu dalje od ovih pet
  3. Ne ohrabrivati druge da idu dalje od ovih pet zadataka.

Ako bi monasi i monahinje bili uključeni u društveno-ekonoske životne stilove , oni bi poništili sav smisao njihove odvojenosti . Uključenost u vetovne poslove bi doprineo kršenju njihovih zaveta , jer se pretpostavlja da ih zanima duhovni razvoj. Usled nevezanosti i duhovnog razvoja , monasi i monahinje se smatraju delom Panć Parmesthi (pet uzvišenih bića), kojima se molimo u Namokar Mantri.

Monasi i monahinje više ne smatraju svoje roditelje za očeve i majke . Oni se odnose prema njima kao prema bio kome drugom . Slično tome , oni odustaju od svojih odnosa kao suprug , supruga , brat , sestra ,sin ili kćerka. Takođe , oni su odbacili svoj imetak u vidu novca , kuća,automobila,nakita ili bilo čega drugog što su imali .

Odbacili su udobnosti života, i prihvatili vrlo jednostavan način življenja. Monasi koji nose samo belu odeću e nazivaju

Švetambar Sadhui. Oni koji ne nose nikakvu odeću se nazivaju Digamber Sadhui. Monahinje u obe grupe uvek nose belu odeću .

Monasi i monahinje hodaju bosonogi i ne koriste auromobile,vozove , avion ili bilo kakvo drugo prevozno sredstvo .Ne žive na jednom mestu , već e kreću iz mesta u mesto . Ipak , oni ne putuju pre izlaska sunca, nakon zalaska sunca ili dok pada kiša.

Radi hrane, Sadhui i Sadhvis idu od kuće do kuće prihavtajući samo vrlo malu količinu hrane iz svake kuće . Ne prihavtaju hranu koja je spravljena baš radi njih.Prihvataju hranu koja je namenjena i ostalim članovima domaćinstva.  Ne prihvataju sirovo povrće . Švetambar monasi nose drvene činije u koje prihvataju hranu.Dok, Digambar monasi jedu hranu direktno iz svojih ruku u koje su je i primili . Švetambar monasi jedu dva pita dnevno. Piju samo prokuvanu vodu. Osim kuvane vode , ne uzimaju ništa između obroka. Nikada niti jedu niti piju pre ili posle izlaska tj. zalaska sunca.Digambar monasi jedu i piju samo jednom dnevno i to samo hranu iz jedne kuće. Mnogi monasi i monahinje vrše strogosti postom.

Monasi ne dodiruju žensku osobu a monahinje mušku oobu . Monasi i monahinje koji nose odeću , imaju samo dva ili tri jednostavna komada odeće. Neki monasi nose belu maramicu  (Muhapati) preko usta, neki je drže u ruci , dok treći uopšte i ne koriste mukhapati .Neki imaju Rađoharan (metlicu od finih niti ) da bi očisti oko sebe. Drugi korsite metlicu napravljenu od paunovog perja . Pera korišćena za metlicu su prirodno otpala sa pauna. Vrše Pratikraman dva puta dnevno, jednom ujutro i drugi put uveče.Vrše različite strogosti . Takođe , podučavaju kućedomaćine religijskom učenju.

Vrlo su disciplinovani u poštovanju svojih zaveta. Ako kućedomačin ponudi sadhu-u ili sadhvi nešto što ovi ne mogu da prihvate , mirno objasne kućedomaćinu da ne mogu da prihvate određene stvari.Svuda su veoma poštovani.

Ljudi poput nas koji ne poznaju pravu istinu i koji su uključeni u svetovni život mogu doboti religijski savet od ovih monaha i monahinja.Oni objašnjavaju poruku Gospoda Mahavire.Trebamo se pokloniti takvim monasima i monahinjama kao bi pokazali svoje poštovanje. Kada se pokonimo , trebamo paziti da stopala , obe šake i glava , dodiruju pod a onda trebamo reći  “Mathen Vandami” što znači , “Klanjam glavu.”  Dok se poklanjamo , muškarci ne bi trebalo da dodirnu monahinje , a žene ne bi trebalo da dodirnu monahe .Trebamo pokušati da sledimo primer sadhua i sadhvis .

Kao zaključak , za odvajanje se od svetovnih života , postoje tri uslova koje ove osobe moraju ispuniti da bi dostigli monaštvo . To su :

  1. Dobrovoljno napuštanje svih svetovnih imetaka , društvenih i ekonomskih aspekata života .
  2. Dobrovoljno prihvatanje pet velikih zaveta i njihovo devetostruko poštovanje .
  3. Nošenje samo bele odeće ili ne nošenje bilo kakve odeće.

Sve monahinje nose belu odeću :

Pitnja:.

  1. Ko su naši duhovni učitelji?
  2. Šta trebaš uraditi da bi postao monah ili monahinja?
  3. Kada napuštaju svetoni život, šta odbacuju?
  4. Nabroj pet zaveta koja se prihvataju?
  5. Da li su monasi i monahinje duhvne vođe ili društveni radnici?
  6. Kakvu vodu piju?
  7. Koliko puta dnevno jedu?
  8. Da li jedu noću?
  9. Kako dolaze do hrane?
  10. Da li prihvataju sirovo povrće?
  11. Da li monasi i monahinje dodiruju osobe suprotnog pola?