Doktrine Najavada i Sjadvada

ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE

POGLAVLJE V

DOKTRINE MAHAVIRE

Doktrine Najavada i Sjadvada :

Prema Đaina filosofiji, kao što je gore rečeno,objekt znanja je ogromna kompleksnost sačinjena od upstanci, osobina i modifikacija, od prošlosti, sadašnjosti do budućnosti i beskrajno vreme a istovremeno je potčinnjeno nastanku,razvoju i uništenju.Takav predmet može biti u potpunosti shvaćen samo u sve-znanju, koje nije manifestovano kod živih bića koja opažaju putem čulnih organa. Ali čula jesu indirektno sredstvo sticanja znanja i bilo šta što saznaju je delimično poput priče o opažanju slona od strane sedmorice slepih ljudi; svaki od njih dodiruje samo jedan deo slona i zaključuje da je slon poput klade,zida itd.Obično ljudsko biće stoga se nemože uzdići iznad ograničenja svojih čula;dakle njegovo opažanje stvarnosti je delimično i tačno je samo s određene tačke gledišta poznatog kao ‘Naja’.Tako,pošto su  Naje načini izražavanja stvari ,mogu postojati brojne Naje kroz koje se stvarnost može izraziti.Na primer,kada se različiti zlatni ukrasi opisuju iz ugla oblika ili modifikacije zlata nazivaju se    Parjajarthika-naja ili Parjaja-naya, tj., modalitetna tačka gledišta a kada se opisuju kao supstanca , tj., kao zlato i njegovi unutrašnji kvaliteti, naziva se  dravjarthika-naja ili  dravja-naja, tj., suštinska tačka gledišta.Na isti način,u duhovnim razgovorima,stvari mogu biti opisane sa  vjavahara-naja, zdravorazumeske, praktične tačke gledišta i sa nišćaja-naja, odnosno realne tačke gledišta.Na taj način , sistem opisivanja stvarnosti sa različitih tački gledišta se naziva Najavada.

Nije dovoljno ako različite probleme stvarnosti shvatimo samo na osnovu različitih tački gledišta.Ono što neko zna mora biti izraženo tačno i na odgovarajući način.Ovu potrebu srećemo kod doktrine Sjadvada ili anekantavada, tj.,višestruka tačka gledišta.Objekt spoznaje je ogromna kompleksnost koja pokriva beskrajne modifikacije; ljudski um ima ograničeno razumevanje;a ljudski govor je nesavršen u izražavanju čitavog spektra ikustva.Pod tim okolnostima svi naši iskazi su uslovljeni ili relativno tačni.  Stoga svaki iskaz mora biti kvalifikovan sa terminom `Syat’, tj. `možda’, ili na neki drugi način sa ciljem da se naglasi njen uslovljen ili relativan karakter.Na ovaj način na osnovama  anekanta-vade ili Sjadvade, pri opisivanju sedmostrukosti svake stvari, naizgled kontradiktorno ali savršeno tačno , može biti izraženo na sledeći način:

1. Sjat asti, možda jeste,
2. Sjat nasti, možda nije,
3. Sjat asti-nasti, možda jeste i nije,
4. Sjat avaktavja, možda je neizrecivo,
5. Sjat asti ća avaktavjam , možda jeste i neizrecivo je,
6. Sjat nasti ća avaktavjam , možda nije i neizrecivo je, i
7. Sjat asti ća nasti ća avaktavjam , možda jeste i nije i neizrecivo je.

Na primer,neki čovek je otac,  nije otac i jeste-i-nije-otac su  savršeni iskazi ako neko shvata uglove iz kojih su izrečeni.U odnosu na svoje dete , on jeste otac, u odnosu na tuđe dete on mu nije otac; u odnosu na oba deteta on i jeste i nije otac. Pošto obe ideje nemogu biti pokrivene rečima u isto vreme , može se reći da je to neizrecivo:on jeste otac i neizrecivo je; i tako dalje.Znači,doktrina Anekantavada niti je samo-kontradiktorna niti je lažna niti je nedefinisana; upravo suprotno, ona predstavlja vrlo osetljiv pogled na stvari na sistematizovan način.

Dalje,doktrina anekantavada se takođe naziva i doktrina Sapta-bhangi, tj.,doktrina sedam stupnjeva , jer tih sedam mogućih oblika izažavanja se koriste radi opisivanja stvari.