Filosofske Doktrine

ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE

POGLAVLJE V

DOKTRINE MAHAVIRE


Filosofske Doktrine :

Pošto je Tirthankara Mahavira bio 24. u neprekinutom nizu Tirthankara Đainske tradicije počevši od 1. Tirthankara- Rišabhadeva, propovedao je učenja koja su ranije propovedala 23. njegova prethodnika. Paršvanatha,  23. Tirthankara  se pojavio 250 godina pre Tirthankara Mahavire i tokom svog života ,  Paršvanatha je propagirao osnovne doktrine Đainizma na dobrobit čovečanstva. Ali, nakon Paršvanatha,i životni uslovi ljudi su se značajno promenili. Ljudi su počeli da se drže različitih verovanja i praksi , koja su bila potpuno suprotni verovanju i praksi Đainske religije. Stoga je postojala velika potreba za vraćanje običnih ljudi pravom putu koji su zastupali Đainski Tirthankare.

Ova hitna potreba je dočekala Tirthankara Mahaviru tokom šestog veka pre n.e. naglašavajući drevne principe Đainizma svim kategorijama ljudi širom Indije.        Tirthan­hara Mahavira je nastavio svoj propovednički put čitavih 30 godina sve do svoje Parinirvane.U toj misiji širenja doktrine i obraćanja ljudi u Đainski način života,Tirthankara Mahavira je bio veoma uspešan jer su ljudi naveliko bili impresionirani njegovim božanskim glasom,govorničkim moćima , sjajnom ličnošću i iskrenošću namere kao i čvrste ubeđenosti o korisnoti prihvatanja Đainskog načina života. Tako su učenja ,propovedana od Tirthankara Mahavire ,bile u stvari i izvorne doktrine Đainizma.

Osnovni princip u filosofskim doktrinama Tirthankara Mahavire je taj da je ‘Sat’ tj., stvarnost nestvorena i da je karakteriše `Utpada’ tj., nastanak ili pojavnost ,`Vjaja’ tj., uništenje ili nestajanje i ‘Astikaja’, večnost. Dalje, svaki objekat stvarnosti sadrži beskrajne karakteristike.On ima `parjaje’, tj.,oblike i `gune’,tj.,osobine kroz koje traje suštinski substratum kroz sva vremena. Osnovna supstanca sa njenim osobinama je nešto što je večno, dok se oblici ili povremene karakteristike javljaju i nestaju.Na taj način promena i stalnost su iskustvene činjenice .Na primer,duša ili duh je večan sa njenom neodvojivom karakterisrikom – svesnošću , ali u isto vreme ona je subject povremenih karakteristika poput zadovoljstva ili bola i nametnutih oblika poput tela itd. , koje se neprekidno smenjuju.Zlato, na pimer, svojom bojom i gustinom je nešto što je stalno mada ima različite oblike u različito vreme.

Dalje,filosofske doktrine tvrde da su u ovom svetu `dravye’ tj.,supstance , stvarne jer su karakterisane postojanjem.Postoji šest supstanci a šire mogu biti podeljene u dve glavne kategorije ,Điva’,tj.,živo i `ađiva’, tj.,ne-živo.

(A) Điva Dravja :       Điva znači Atman tj., duša ili duh. Điva je suštinski jedinica svesnosti i one su bezbrojne.Bukvalno , čitav svet je ispunjen njima.Duše su supstance i kao takve su večne.Njihova karakteristična osobina je svesnost koja nikada nemože biti uništena.Duša je uvek sve-savršena i sve-moćna.Ali usled neznanja ona se identifikuje sa materijom i tu počinju svi njeni problemi i propadanje.

Postoje dve vrste duša,(a) `samsarin’, tj.,svetovna ili ‘  baddha’, tj.,one koje su vezane i (b) `siddha’, tj.,oslobođene ili `mukta’ tj.,one koje su slobodne.Svetovne duše su utelovljene duše živih bića i još uvek su predmet točka preporađanja.Sa druge strane, oslobođene duše su one koje su dostigle  Nirvanu ili `Mukti’  tj.,slobodu od utelovljenja.To znači da oslobođene duše više neće biti utelovljene.Takve slobodne duše prebivaju u stanju savršenstva na vrhu univerzuma i nemaju više nikakve veze sa svetovnim poslovima.Oslobođene duše takođe zadržavaju apsolutnu čistotu i u svom čistom stanju poseduju četiri osobine poznate kao:

`Ananta-Ćatuštaja’, Beskrajnu Četvornost,  

  • .ananta-daršana’ –  beskrajno opažanje
  • `ananta-   gjana’, beskrajno znanje
  • ananta-virja’, beskrajnu snagu
  • `ananta-sukha’,beskrajno blaženstvo

Najbitnija razlika između svetovne i oslobođene duše se sadrži u činjenici da je prva prožeta suptilnom materijom poznatoj kao `Karma’, dok je druga apsolutno čista i slobodna od bilo kakvog materijalnog prožimanja.

Postoji dve vrste svetovnih duša, : (l) Sthavara, nepokretna ili jedno-čulne duše,odnosno , one koje imaju samo čulo dodira i (2) Trasa, tj., pokretna ili višečulne duše , koje imaju tela sa više od jednog čulnog organa.Ove prve su povezane sa zemljom, vodom,vatrom, vetrom i biljem a ove druge se razlikuju među sobom zavisno od broja čulnih organa.

(B)     Ađiva Dravje :      ne-žive supstance se dele na pet i to,

  1. Pudgala, materija,
  2. Dharma, medijum pokreta,
  3. Adharma. Medijum odmora,
  4. Akaša, prostor
  5. Kala, vreme

Mada su sve karakterisane postojanjem, konstitucija vremena je nešto drugačija: ono nema postojanja u prostoru ali je sačinjeno od više jedinica.Materija nije živa stvar koje ima čulne kvalitete sa različitim funkcijama i oblicima; principi pokreta i odmora omogućuju sve kretnje i statična stanja u ovom fizičkom univerzumu; sve te supstance su smeštene u prostoru; i to je princip vremena koji obeležava komtinuitet ili promenu.

Doktrine đainizma naglašavaju da ovih šest điva i ađiva dravja , tj., žive i ne-žive supstance , su večno postojeće, nestvorene i bez početka u vremenu. Kao supstance one u večne i nepromenljive , ali njihove modifikacije prolaze kroz tok promena.Njihova međusobna kooperacija i interakcija objašnjava sve ono što mi podrazumevamo pod terminom ‘kreacija’.Doktrine đainizma negiraju postojanje ikakvog inteligentnog ‘Kreatora’  koji je odgovoran za stvaranje ovog univerzuma.

Dalje,doktrine đainizma ne samo da kažu da čitav univerzum može biti podeljen na điva i ajđiva dravje , tj., žive i ne-žive supstance , već i objašnjavaju prirodu i međuodnos ta dva elementa.Tvrdi se , ukratko, da živo i ne-živo ,došavši u kontakt jedna sa drugom emituju određene energije koje stvaraju rađanje , smrt i druga životna iskustva;ovaj process može biti zaustavljen a energije uništene usled discipline koja vodi oslobođenju.Bliža analiza ovoe kratke izjave pokazuje da to uključuje sledećih sedam predispozicija:

  1. da postoji nešto što nazivamo živim;
  2. da postoji nešto što nazivamo ne-živim;
  3. da to dvoje dolazi u kontakt jedno s drugim;
  4. da kontakt vodi do produkcije određenih energija;
  5. da proces kontakta može biti zaustavljen;
  6. da postojeće energije mogu biti iscrpljene; i
  7. da spasenje može biti dosegnuto.

Ovih sedam propozicija se nazivaju sedam  tattvi  ili stvarnosti u Đaina filosofoji.Ove tattve su imenovane ovako:­

  1. Điva, živa supstanca.
  2. Ađiva, materija ili ne-živa supstanca,
  3. Ašrava, pokretanje Karmičke materije ka duši,
  4. Bandha,  vezivanje duše karmičkom materijom,
  5. Samvara, prestanak Ašrave.
  6. Nirđara, postepeno otklanjanje karmičke materije, i
  7. Mokša, dostizanje savršene slobode.

(i)  (ii) Điva i Ađiva :-Od ovih sedam tattvi, prve dve se tiču prirode i nabrajanja večnih supstanci prirode , dok se preostalih pet tiču međuodnosa između ove dve supstance , tj. duše i materije. (iii) Ašrava : Treći princip Ašrava označava upliv karmičke materije u konstituciju  duše.Kombinacijom karmičke materije sa đivom se naziva yoga(joga).Tako je yoga kanal Ašrave. Fizička materija koja je u stvari uplivala ka duši nemože biti opažena čulima jer je veoma suptilna. (iv) Bandha : Kada karmička materija upliva u dušu , obe se neopaženo mešaju među sobom.     Bandha ili  vezanost je asimilacija materije koja je sposobna da stvori karmu duši povezanoj sa strastima.Unija duha i materije ne podrazumeva kompletno poništenje njihovih prirodnih svojstava , već samo suspenziju njihovih funkcija , u različitom stepenu, zavisno od kvaliteta i kvantiteta apsorbovanog materijala. Tako , posledice fuzije duše i materije se manifestuje u obliku ličnosti koja usvaja obe prirode , bez da uništi i jednu od njih.Postoji pet uzroka Bandhe :

  1. Mithjadaršana, pogrešno verovanje ili vera,
  2. Avirati, bez-zavetnost ili ne biti isposnik,
  3. Pramada, nemarnost
  4. Kašaja, strasti, i
  5. Yoga ( joga), vibracije duše kroz um , govor I telo.

(v) Samvara : Stanja želje i nesviđanja, aktivnost misli,govora ili tela, su uslovi koji privlače karmu, dobru i lošu , ka duši.Kada su ti uslovi uklonjeni , neće biti karmi koje prilaze đivi.Tako je Samvara zaustavljanje upliva karmičke materije ka duši. Postoji nekoliko načina kroz koje se dešava to zaustavljanje . (vi) Nirđara : Nirđara znači otpadanje karmičke materije sa duše.Duša biva automatski oslobođenja karmi kada ona sazre.Ali, to je dug proces. Otpadanje može biti postignuto i praksom strogosti . Tako postoji dve vrste  Nirđare.      Prirodno sazrevanje Karme i njeno odvajanje od duše se naziva Savipaka Nirđara ,a ona koja primorava karmu da napusti dušu pre nego što sazri i to putem isposničke prakse se naziva  Avipaka Nirđara. (vii) Mokša : Mokša  ili spasenje je sloboda od svake karmičke materije zahvaljujući nepostojanju uzroka vezanosti i otpadanja sve karme. Tako se  kompletna sloboda duše od karmičke materije naziva Mokša.Ona je dosegnuta kada se duša i materija odvoje jedno od drugog .Odvajanje je potpuno kada sve karma napuste dušu i kada više karmička materija nemože biti privučena ka njoj.